СЛАНО: Шарене авантуре добро искусног морског пса

Лон Цалловаи (рођак Јилл Лорее)

увод

За мене се увек радило о покрету. Не само нежно љуљање брода које је чинило спавање таквим ужитком, нити узбуђење које изазива срце да останем у бестежинском стању у мом сталку док смо се бацали преко неке дубоке воде. То је била чињеница да сам био у покрету. То је увек био најбољи део. Спавати на једном месту, а пробудити се на другом било је као на магичном тепиху.

Тачно је, избегао сам нека срања оваквим начином живота. Или како је рекла једна рана девојка, „Вратити се на тај брод прилично вам је згодно, зар не?“ Признајем, нисам увек био ту за оне који су остали иза. Али ово је мој живот и током деценија постајем све бољи и бољи у томе.

Кроз све успоне и падове успео сам да живим најшаренији живот који сам могао да замислим и драго ми је да поделим са вама неке од најзанимљивијих тренутака. Надам се да ћете са језиком бити у реду. Истини за вољу, проклетство је оно што је бродове покренуло. Дакле, ево га: брод аутентичан и слано врашки. Не бих могао другачије да причам ове приче.

- Капетан Лон Цалловаи

Са задње корице

Кад сте напољу „на соли“, посао је тежак и олује немају милости. Ипак сунце никада не излази иза облака, а ако добро погледате, може се наћи церек.

Кроз ову изванредну колекцију прича - насталих током више од 40 година рада на води - Лон бележи узбуђење акције, бол борбе и снагу доброг смеха. Јер било да је радио као друг, интендант или капетан, хумор је увек био близу кад је Лон био на палуби.

Слано одводи вас у овај свет испуњен терором и тријумфом и пружа укус непрегледног живота радећи на мору.

Напомена уредника

Било ми је толико забавно сарађујући са мојим рођаком Лоном Цалловаиом да објавим његове морске приче. Први пут сам их сазнао када сам их пронашао у регистратору у колиби мојих родитеља у северном Висконсину. Мој тата, чија је сестра Лонова мама, био је посебно заљубљен у њих и јако нас је охрабрио да их читамо. „Баш су добри“, рекао је.

Једна од ствари које волим код овога је што су моји родитељи у осамдесетима и обоје побожни лутерани. Па ипак, у овим фасцинантним причама има толико срца - заједно с тоном хумора и додиром соли - да наша срца певају када их читамо. Барем моја.

У мојој књизи, ово је суштина онога што значи бити духован: открити своју унутрашњу светлост и пустити је да засија у свет. Лепо урађено, Цуз.

- Јилл Лорее

Напомена: препоручујем читање Слано у формату е -књиге, јер Лонове приче садрже много шарених слика!

© 2020 Лон Цалловаи. Сва права задржана.

Доступно у е-књиги и меком повезу | амазонка, Aппле Боокs барнес & Нобле.

ЗАШТО ВОЛИМ СВОЈЕ НОРВЕШКО НАСЛЕЂЕ: Животна прича Толловсонових, познатих као Тхомпсонс

Саставио Ед Тхомпсон (тата Јилл Лорее)

предговор

Много је труда и размишљања уложено у стварање ове збирке прича о животу Андерса Толловсона, виђене очима његове породице и других који су га познавали.

Један извор информација је из књиге Андревине унуке, Линде Тхомпсон Мотт. Друге приче и инциденти о Андреју дошли су из неколико извора и бит ће назначени именом онога ко је причу доставио. Ако се не појави име, претпоставите да сам то ја, Ед Тхомпсон.

Много информација прикупљено је из снимка интервјуа са Андревом који је направљен 1954. Снимак је открио Јацк Бровн док је прегледавао бакине ствари. Јацк је праунук Аманде, која је била Андревина друга кћи.

Када сам први пут преслушао снимак, схватио сам да је деда Андрев живео веома посебним животом. Такође сам осећао страхопоштовање док сам га слушао јер нисам учинио ништа да се упоредим са Андревом и његовом генерацијом. Хајде да погледамо Ендруов живот и покушамо да видимо који животни догађаји чине живот Норвежанина попут Ендруа.

Јер приче попут оних које ћете прочитати чине да волим своје норвешко наслеђе. Надам се да цените ово казивање о његовом животу.

–Ед Тхомпсон

Напомена уредника

пројекат мог оца, Зашто волим своје норвешко наслеђе, почела је као збирка прича о његовом деди Андрији, мом прадеди. Идеја је произашла из открића интервјуа са Ендрјуом који је снимљен 1954. године, исте године када је Ендру умро. Да би направио ову књижицу, мој отац је спојио приче са тог снимка заједно са разним породичним сећањима о том човеку. Моја мајка је била охрабрење да се више наведе о Мартини, Андревовој другој жени и мојој прабаки. Као резултат тога, ово казивање о њиховим животима изгледа уравнотеженије.

Јер, иако рад на обрађивању земље несумњиво није био лак, свакако ни посао рађања и васпитања 10 деце у то време није био једноставан посао. Ипак, то говори нешто о временима – од касних 1800-их до прве половине 1900-их – да је теже избити на површину приче које се преносе о женама. Јер их је све мање и даље. Зато што се женски рад често није гледао и ценио на исти начин као мушки. Жене, генерално, нису виђене и цењене на исти начин као мушкарци.

Скидам капу и Андреву и Мартине за њихову одважност и пионирски дух. И такође похваљујем свог тату што је створио овај кеш сећања о њиховим животима. Наша генерација стоји на раменима свих наших предака, мушкараца и жена, који су дошли пре нас. Нека нас и даље воде добрим примерима које су дали.

–Јилл Лорее

ДЕВОЈКА, ЛИСИЦА И СУНЦОКРЕТ: Храброст за стварање заједнице