Покрет који премошћује јаз између дуалности и јединства назива се узајамност. И ништа - апсолутно ништа - не може се створити без узајамности. Ово је духовни закон. Укратко, узајамност је процес две наоко супротне ствари које се крећу једна према другој у сврху уједињења и стварања. Заједно ће чинити једну целовиту целину. Као такво, овај покрет узајамности је оно што елиминише раздвајање.

Током процеса узајамности, две ствари се морају отворити једна према другој. Тада, сарађујући и утичући једни на друге, може настати нешто ново. Процес делује исто као и за стварање новог односа као и за стварање уметничког дела. На пример, нови облик самоизражавања може настати тек када дозволимо да се наш ограничени его стопи са нечим изван нас самих.

Прво, у свом уму формирамо идеју о томе шта желимо да створимо. На овај начин, ум се спаја са креативном инспирацијом и маштом да би се проширио изван онога за шта је раније био свестан да може постојати. Без овога, немамо ни план. Затим се овај први део креативности повезује са другим делом, а то је извођење. Ово имплицира да ће напор сада бити неопходан. Јер сигурно, ако желимо нешто да створимо, мораћемо да додамо мало масти за лактове, заједно са мало самодисциплине.

Дакле, креативна искра мора да функционише у складу са више механичким средствима ега да бисмо нешто створили. Први део, креативност, је спонтан и слободан, док је други део, извођење, добровољни чин наше воље. Само надахнуће без зноја не производи ништа осим добре идеје.

Овај покрет узајамности, који нас води ка јединству, укључује складно давање и узимање, дозу узајамне сарадње. Другим речима, да мора да се испуни са да би се нешто могло догодити. Једно од првих места на којима можемо применити овај принцип је однос који имамо са собом. Морамо упознати своју унутрашњост на пола пута.

Када то радимо, повезујемо се са извором свега што јесте. Када то нећемо, већ смо уместо тога изабрали да делујемо искључиво из свог ега, ми смо затворени од примања обиља универзалног живота. Као такви, остајемо сиромашни. Јер ако не можемо да примимо, морамо остати ускраћени. Зато у Светом писму стоји да ће сиромашни постати сиромашнији, а богати богатији. Ово је један од закона живота.

Дакле, што више растемо у правцу превазилажења супротности пратећи кретање узајамности, то ћемо више научити да се сјединимо са унутрашњим Јединством и више ће наша чаша бити испуњена.

Али одакле уопште почињемо? Морамо започети са оним чему већ имамо приступ: морамо добро искористити постојећу свесну свест како би нова инспирација и мудрост навирали из наших дубина. Уместо тога, оно што толико често радимо је вијугање путем најмањег отпора, слепо се решавајући за потенцијално постојање. Остајемо заглављени у старим рутама и препуштамо се компулзивном, негативном и безнадежно кружном размишљању. Настављамо да реагујемо из навике, а затим настављамо да оправдавамо своје мање од звезданог понашања.

Као резултат тога, тешко можемо проширити негативну верзију себе са којом се поистовећујемо. Штавише, ако не користимо било какве добре вредности које смо већ развили, додатне позитивне вредности никако не могу бити остварене. Овај закон живота примењује се горе-доле, широм света, на свим нивоима нашег бића. Веома је важно да то схватимо.

Јер свако од нас има задатак. Сви ми носимо неки негативни аспект који треба трансформисати. Постоје закони који регулишу оно што смо понели са собом, и та искривљења су сада наша за рад. То је сврха доласка овде: да интегришемо нешто негативно назад у Божје окриље и свако од нас се другачије бави начином на који усавршавамо своје неполиране комаде. Ствар која је заједничка свима треба да пронађе начин да се поново повеже са нашом суштином, са нашим језгром. То нас доводи у склад са истином.

Како се зацјељујемо и постајемо цјеловитији, видјет ћемо како духовни принцип уређености израња у нашем животу. Када ред није евидентан, то нам даје пуно информација о томе где стојимо, изнутра. Јер духовно уједињена особа такође ће бити уређена особа.

Све више и више схватићемо да су границе и структура саставни део стварања које воли, и оне су присутне у свим аспектима наше стварности. Па док радимо на томе да изградимо себи складније животно искуство, открићемо вредност Божјих закона који нам помажу у стварању и одржавању равнотеже. Само помислите, да нема закона и граница, читав овај свет би се распао у лудом клупку хаоса и уништења.

Следеће поглавље
Ретурн то Духовни закони Садржај